(1) Sād. Tako Mi Kur'ana slavnog,
(2) doista su bahati i inadžije oni koji neće da vjeruju!
(3) Koliko smo Mi naroda prije njih uništili. I oni su za pomoć vapili, ali je bilo kasno!
(4) Oni se čude što im je jedan od njih došao da ih opominje, i govore nevjernici: "Ovo je čarobnjak, lažov!
(5) Zar on da bogove svede na Boga jednog? To je, zaista, nešto veoma čudno!"
(6) I onī ugledni između njih krenuše: "Idite i ostanite pri klanjanju bogovima svojim, ovim se, uistinu, nešto veliko hoće!
(7) Za ovo nismo čuli u vjeri predaka naših, ovo nije ništa drugo već namještena laž;
(8) zašto baš njemu, između nas, da bude poslana Opomena?!" Ali, oni u Opomenu Moju sumnjaju zato što kaznu Moju nisu iskusili.
(9) Zar su u njih riznice milosti Gospodara tvoga, Silnoga i Darežljivog?
(10) Zar oni imaju vlast na nebesima i na Zemlji i nad onim što je između njih? – neka se, onda, uz ljestve popnu.
(11) Oni predstavljaju neznatnu urotničku vojsku koja će tamo biti poražena.
(12) I prije njih su narod Nuhov, i Ad, i faraon, vlasnik građevina ogromnih, poricali,
(13) i Semud i Lutov narod i stanovnici Ejke; oni su se protiv poslanika urotili;
(14) svi su oni poslanike u laž utjerivali i kaznu Moju zaslužili.
(15) A i ovi ne čekaju do jedan zvuk Roga koji neće biti potrebno ponoviti,
(16) i govore: "Gospodaru naš, požuri, kazni nas, prije Dana u kojem će se račun polagati!"