(1) Tako Mi onih u redove poredanih
(2) i onih koji odvraćaju
(3) i onih koji Opomenu čitaju –
(4) vaš Bog je, uistinu, Jedan,
(5) Gospodar nebesa i Zemlje i onoga što je između njih i Gospodar istōkā!
(6) Mi smo nebo najbliže vama sjajnim zvijezdama okitili
(7) i čuvamo ga od svakog šejtana prkosnoga
(8) da ne prisluškuje meleke uzvišene; njih sa svih strana gađaju
(9) da ih otjeraju: njih čeka patnja neprekidna,
(10) a onoga koji što ugrabi – stigne svjetlica blistava.
(11) Upitaj ih da li je teže njih stvoriti ili sve ostalo što smo stvorili? – Njih stvaramo od ljepljive ilovače.
(12) Ti se diviš a oni se rugaju,
(13) a kada im se savjeti upućuju oni ih ne prihvaćaju,
(14) i kad dokaz vide, oni jedni druge na ismijavanje podstiču,
(15) i govore: "Ovo nije ništa drugo do prava čarolija!
(16) Zar kada poumiremo i kada kosti i zemlja postanemo, zar ćemo mi, zaista, biti oživljeni
(17) i naši preci davni?"
(18) Reci: "Da, a bićete i poniženi!"
(19) To će biti samo glas jedan, i svi će odjednom progledati
(20) i reći: "Teško nama, ovo je – Sudnji dan!"
(21) Da, ovo je Dan strašnoga suda u koji vi niste vjerovali!
(22) Sakupite nevjernike i one koji su se s njima družili i one kojima su se klanjali
(23) mimo Allaha, i pokažite im put koji u Džehennem vodi
(24) i zaustavite ih, oni će biti pitani: